Alarmi na automobilima ukljucili su se od pucnja i stvorili zaglusujucu buku. Sasa je glasno opsovao pomerajuci se da oslobodi Anu pritiska svog tela. Pogledao joj je lice i video da je prebledela od straha..

         - Bezi! Zadrzacu ih ako krenu ovamo! Bezi kroz podrum na donji izlaz i idi kod Nine! Ne vracaj se u stan, neko je sigurno vec gore! Zvacu te! TRCI! – izbezumljeno je govorio grceci se od bolova i gurajuci je krvavim rukama ka stepenistu

         - Ali ti… - mucala je Ana

        -   BEZI kad kazem! – zaurlao je i krenuo da izadje napolje

Ana je pomahnitalo potrcala u pravcu podruma. Trcala je kroz mrak kao da je gone demoni. Sudarala se sa zidovima, saplitala o neke daske koje stoje tu od ko zna kada… Vrele suze slivale su joj se u potocima niz lice. Strahovala je za Sasin zivot i ljutila se na sebe sto ga je poslusala i otisla. Trebala je da ostane! Ona je kriva za celu tu zbrku i haos! Sad je morala da nadje nacin da mu pomogne.

Znala je za jos jedan izlaz iz zgrade, onaj bočni, i uputila se ka njemu. Na toj strani je bila taxi stanica, a i ta vrata su bila jednokrilna, obicna, spolja su delovala kao vrata nekog strana, a ustvari su predvidjena za iznosenje smeća i kao prolaz do garaza. Ona ih je  retko koristila ali sada ce joj dobro doći. Pomislila je da je manja verovatnoca da ce je tu neko cekati, i nadala se da je u pravu. 

Drhtavom rukom uhvatila se za okruglu kvaku i zahvalila se Bogu sto se ta brava otvara ključem samo spolja, pošto ključ od tih vrata nikad sa sobom nije nosila.. Povukla je vrata ka sebi sto je tiše mogla i ostala da stoji zmureći u mraku, očekujući da se nesto desi.. ali sve je bilo mirno. Nakon par trenutaka usudila se da proviri napolje. Nije videla nikoga. Bilo je dosta mracno ali mogla je da vidi dva taxi vozila parkirana na stanici. Trebalo je pretrcati travnjak i ulicu do njih… nekih 30-ak metara po njenoj proceni.. Duboko je udahnula i bas u trenutku kad je htela da potrči začuo se udaljeni pucanj! Saša!! Celo telo joj je pretrnulo!

"Bože dragi, samo da on bude dobro!"  - molila je u sebi

"Beži kad kažem!" – odzvanjale su joj u glavi Sašine reči, i one joj dadoše snagu da se pokrene i potrči ka taxiju. Prekrstila se i potrčala koliko su je noge nosile.

Trčala je ne osvrćući se jer se plašila šta bi mogla da vidi! Nije želela da zna da li je neko juri, znala je samo da mora da se domogne tog automobila ka kom je isla da bi mogla da pomogne Saši. Pretrcala je pustu ulicu i unezvereno uletela u kola! Taksista, koji je do tog trenutka spokojno dremao, poskočio je u sedistu:

-        Kako to upadate, ko sa Marsa! Uplasili st… - govorio je dok je nije lepo pogledao a onda je zanemeo. Pred sobom je video mladu, lepu zenu, preplašenih plavih očiju u odeći koja je bila umazana krvlju.

-        Vozite brzo ka gradu! Na Dorcol! Mike Alasa 56! – gotovo urlikom naredila je Ana

-        Isuse, sta se dogodilo? – pitao je vidno uznemireni vozač

-        Samo vozite!!!! – dreknula je tražeći mobilni telefon po džepovima

Čovek je okrenuo ključ i motor se probudio i zagrmeo, da bi vec nakon par sekundi automobil tiho kliznuo niz ulicu. Ana se okrenula da osmotri zgradu, ništa i nikoga nije videla.. ali joj se učinilo da je čula jos jedan pucanj.. Srce joj se steglo i opet su joj se suze nekontrolisano rasule po obrazima. Potražila je Ninin broj u imeniku, pritisla zelenu slušalicu na tastaturi i prislonila telefon na uvo. Jedno zvono… Drugo… Treće… I napokon Ninin sanjivi glas:

-        Lujko… gde gori kad zoveš u ovo doba?

-        Nina.. – jecala je Ana – molim te ustani, biću kod tebe za 10minuta.

-        Sta se desilo? – pitala je Nina, potpuno razbuđena

-        Dolazim, čućeš! – odgovori Ana prekidajući vezu

Sledeći broj koji je pozvala bio je Nikolin. On se javio izbezumljen:

-        Šta se kog djavola dešava! Gde je Saša? Zašto se ne javlja? Gde si ti? Vi niste normalni! – izbacivao je ljutito jedno pitanje za drugim ne dozvoljavajući joj da progovori

-        Sranje! Veliko! Nadam se samo da je Saša uspeo da pobegne! Pakuj se i dođi kod Nine što pre! – rekla je i prekinula vezi pre nego što je on uspeo ponovo da progovori

Bila je uplašena, ugruvana, umorna, i na rubu nervnog sloma.. Nije znala sta da radi.. Da li da pozove policiju odmah ili ne? Kako da objasni sta se zapravo dogodilo i zbog čega? U glavi joj je vladao totalni haos a jedino sto se jasno izdvajalo bio je Sašin lik.

“Bože, samo da je živ! “ – šaputala je gotovo nečujno, okrećući njegov broj

"Mobilni pretplatnik trenutno nije... " – oglasio se automat i srusio sve njene nade naterajući je da počne glasno da jeca.

-        Ne znam šta se desilo, ali smirite se, sve će biti u redu.. – pokusao je taksista da je umiri prilazeći kolima ka velikoj zgradi od crvene cigle.. – Rekli ste broj 56?

-        Da, stanite, izaći ću ovde. – odgovori ona brišući suze jednom, i pružajući mu novac drugom rukom.

-        Samo sekund da vam dam kusur...

-        Ne treba, u redu je.. i ... puno vam hvala! Laku noć.. – reče mu Ana izlazeći iz kola, glasom punim iskrene zahvalnosti... jer taj čovek možda nikada neće saznati koliko joj je zapravo pomogao...

Dva minuta kasanije gledala je svoj lik u polomljenom ogledalu, dok je stari lift lenjo nosio na peti sprat, do Nininog stana. Tamni krugovi okruzili su njene krupne oci u cijim su se uglovima caklile suze..

Na obrazu trag Sasine krvi..

Na celu bolna ogrebotina..

U kosi sitni delovi stakla..

Blede usne u grcu..

Izgledala je uzasno.. ali to je bar mogla da opise.. dok za ono sto je osecala nije uspevala da pronadje reci.. Lift stade i Nina otvori vrata sa one strane. Nikola je stajao iza nje.. Oboje su je posmatrali sa panicnim strahom u ocima ne progovarajuci ni rec. Kad je ugledala njihova draga, zabrinuta lica jednostavno se slomila.. Noge su je izdale i pala je na pod lifta, placuci bez glasa, samo krupnim, vrelim suzama..

-        Ana! – viknu Nina – Nikola, podigni je molim te, unesi je unutra!

Nikola je podigao Anu, uneo je u stan i lagano je spustio na krevet. Glavom je dao znak Nini da podje sa njim u kuhinju. Ostavili su je samu, da se pribere.

-        Nesto strasno se dogodilo.. ona je u soku.. moramo biti pazljivi sa njom.. Donesi joj secer i vodu, i spremi nesto da pojede, da se povrati, a ja cu je povesti da se umije. Ovo ce biti duga noc!

 

* * *

 

Noc je bila bez mesecine. Veliki crni dzip ulazio je u mracnu luku.. Dva muskarca u njemu razgovarala su u pola glasa.

-        Gazda ce da poludi sto mu dovodimo ovog polumrtvog, beznacajnog fotografa umesto one slatke novinarske njuskice! Jos mi nije jasno kako nam je zbrisala!? – rece suvozac kroz zube

-        Mala je pametna.. zbog nje cemo sad najebati.. samo da je se docepamo, zapamtice me. Pre nego sto je predamo gazdi malo cemo da se zabavimo! Dobra je riba! – nadovezao se vozac

-        Jeste, dobra je, ali posle nas bice krs, hahahaha! – grohotom se smejao suvozac gledajuci Aninu fotografiju koju je drzao u rukama.

Na zadnjem sedistu dzipa, lezalo je telo muskarca, svo u krvi, vezanih ruku i nogu debelim konopcem. Preko ociju mu je bila vezana tamna, prljava krpa.

-        Jel ziv ovaj majmun pozadi? Nemoj da mi rikne u kolima, nova su! – kezio se vozac pokazujuci glavom ka zadnjem sedistu

Suvozac udari muskarca koji je lezao pesnicom u stomak. Covek jauknu i zakaslja se.. krv koja je izletela iz njegovih usta, slivala mu se niz obraz i potonula u sediste.

-        Ma ziv je, pacov, al ti je usrao sediste!

-        Jaoooo izlomicu ga, ako jos ima sta da mu se polomi! Hahahaha!

Njihovi glasovi dopirali su do Sase kao iz velike udaljenosti.. Nije razumeo bas sve sto su govorili, ali cuo je ono sto ga je najvise zanimalo..

" Ana je na sigurnom! Nisu je uhvatili! "  - samo mu je to bilo vazno... Nije osecao bol, vec samo hladnocu, uzasnu hladnocu koja mu se uvalcila sve do kostiju.. ali za sebe nije mario.. Sad kad zna da je ona uspela da im pobegne nekako ce valjda preziveti sve ovo.. a i ako ne prezivi, nije vazno, bar je nju zastitio.. Na momente je gubio svest.. Jedan metak ga je okrznuo po levom ramenu a drugi ga je pogodio u butinu.. toliko se secao.. A onda su ga uhvatili i tukli.. pojma nije imao sta su mu sve izlomili.. telo mu je obamrlo od bolova i cinilo mu se kao da levitira u nekom medjuprostoru izmedju sopstvenog tela i krova automobila, lagan kao pero..

-        A i ako rikne zavrsice u nekom sanduku na brodu, i izbacice ga kao smece u nekom drugom gradu kao i onu malu sto su ukebali u Ukraini pa je ovde izbacili.. – razvijao je teoriju suvozac

-        Cuti budalo, mozda te cuje ovaj govnar! – prekorio ga je vozac

Sasa je zatvorio oci.. " Moja pametna Anci je bila u pravu" – to je bila njegova poslednja misao pre nego sto je utonuo u san bez snova, u potpuni mrak...

 

Nastavice se...