Slusam danas u prevozu razgovor dve drugarice koje se nisu videle izvesno vreme.. Iz price zakljucujem da su obe udate, za neke, ne bas sjajne primerke, po svemu sudeci, jer ni jedna ni druga ne pricaju lepo o svom izabraniku. Puna su im usta dece, pelena, obdanista, prljavog vesa, kuvanja i zalopojki kako sve moraju same jer su im muzevi nesposobni za sve osim za igranje fudbala u jednom slucaju i kladjenja na isti u drugom..Razgovor im je toliko zamoran i dosadan da pocinjem da zevam i u glavi mi se pale crvene lampice, jedna za drugom.. A onda se jedna od njih iznenada setila neke Snezane, pa pita ovu drugu da li zna sta je sa njom? 
" A Snezana, ko Snezana, znas ti nju, vecito nesto mimo sveta. Jos se nije udala, i ne znam sta ceka, i koga ce da nahvata kad izvoljeva..oce ona da mazne nekog posebnog, e pa eto joj, sama je i ostace sama verovatno. Ma jadno.."
 Jedna "roletna" u mojoj glavi pada uz strahovit tresak..nesvesno stezem sake u pesnice..trazim prekidac u glavi, onaj koji iskljucuje zvuke iz okoline, ali ne uspevam da ga nadjem pre sledeceg pitanja:
"Jesi cula da se plava Ana razvela od onog njenog? Ostala sama sa sinom.. Sta joj je to trebalo? Navodno, kockao je..pa kad nije umela da ga prevaspita, ko joj je kriv.. Da vidim ko ce je sad sa detetom?" 
 Uz jos strasniji tresak popadale su i sve ostale "roletne" u mojoj glavi..jel me neko zeza? Podizem pogled da vidim ta lica.. vidim samo zidove.. oronule ruzne zidove u ocima.. kao robot vrtim glavom malo levo, pa malo desno, kao da mi nesto koci "zupcanik" u vratu..
Cekaj.. misli mi se uzjogunise u glavi kao jato pobesnelih, Hickokovih ptica.. jel moguce da sam cula to sto mislim da sam cula??? 
Ona prva ispada "jadna" sto se nije udala za prvog tipa na kog je naletela, a ova druga je "budala" sto nije ostala u braku sa kockarom, i jos je "kriva" sto ga nije prevaspitala?!?
Pa jel mu ona mama, pa da ga vaspitava i prevaspitava?? Aman!
Jel trebala da cuti, i trpi, da bi bila sigurna u gomili onih koje cute i trpe? Da joj se ne bi sprdale sa zivotnim odlukama neke "srecne" zenturace poput ove dve? I ta Snezana, jel zaista trebala da pljune na sve svoje potrebe i htenja i uda se za nekog "daj sta das" tipa da bi se po "carsiji" pricalo da je eto i ona obavila sve "po redu"?? Pa ja poznajem puno divnih, hrabrih zena koje su same jer ne zele veze za jednu noc, a ni one surogate za pravu stvar.. A poznajem i one koje su se razvele i ostale same sa svojom decom, smatrajuci da zasluzuju vise i da to vise mogu da ostvare.. Poznajem i muskarce iz obe kategorije, da ne bude zabune.. I sta im fali? Nista! Zasluzuju li da ih prate komentari "ma jadno" i " ko joj je kriv"??
Naravno da ne, zaboga..
Crne rupe koje zvrje u glavama vecine stvorile su teoriju da su razvedene zene sa detetom "nepozeljne".. Zar je greh voleti dete zene u koju ste se zaljubili??? Ili dete koje muskarac kog volite ima sa nekom bivsom partnerkom? Kako deca uopste mogu biti razlog da prestanete da volite ili da resite da uopste ne zavolite nekoga?? Zar deca nisu dar? Dokle vise taj strah od vezivanja i suocavanja? I taj strah od toga "sta ce svet da kaze"?? Koji bre svet? Jel svet zivi vase zivote ili vi sami? Jel taj svet uvece leze u praznu postelju cekajuci, srca punog straha, "kockara" da se vrati praznih dzepova i glave pune besa? Ili leze uvece sam, posle dana prepunog bitaka u kojima se, protiv vetrenjaca borio, takodje sam?
I to, pritom, komentarisu dve otrodoksne guske koje su se na pocetku price jedna drugoj zalile na svoje nesposobne muzeve.. "Srece" njihove, one ih bar imaju! Jer da ih nemaju, o cemu bi palamudile u svojim ispraznim zivotima.. kome bi zvocale nad glavom.. cije bi dzigerice jele za dorucak, rucak i veceru.. koga bi one, tako pametne, prevaspitavale, totalno bezuspesno, ali ko te pita za uspeh, drzi muza da ti ne pobegne, da ne postanes kao jedna od ove dve "jadnice".. eeeee... sta da vam kazem, osim da uvek kad pomislim da se vise ne mogu razocarati, natrcim na neke ovakve "oblike zivota" koji mi pokazu da ipak mogu.. Jel sramota biti sam, ili samohrani roditelj? Nije.. to je stvar izbora, i stvar postenja i hrabrosti da se neke odluke donesu za dobrobit pojedinca ili vise njih.. Ali je, po mom misljenju, sramotno i porazavajuce biti u usminkanom, "skladnom" braku, koji nikada nije dotakao ni "s" od "sklada", i nikada nece jer nije zasnovan na zdravoj podlozi, vec na nekoj "to tako treba, zato cuti i trpi" teoriji, ili necemu slicnom, i podjednako uvrnutom.. Zalosno..