Zivot u zgradi je vrlo slican zivotu u nekom malom selu.. u selu imate sokake sa kucama a u zgradi spratove sa stanovima..Samo je u selu malo lepse..
Krenem da prosetam Zmaja, kad od lifta nema ni traga ni glasa.. nista, ajmo peske..Zmaj se malo protivi, ne voli stepenice, al mala nuzda je jaca od gadjenja prema strokavom stepenistu pa ide, na noktima doduse, da ne usvinji sape, ali ipak ide.. do treceg sprata muk, mrak, mrtvilo, i sve nesto na "M".. al na trecem krece zurka..
Komsinica iznosi muskatle da joj nocas ne smrznu na terasi, ali ne redja ih pored svojih vrata vec ih slaze po stepenistu, opusteno, kao da je u svojoj dnevnoj sobi, i jos nas, uz kiseli osmeh nesto popreko gleda, kao da nam porucuje: bas ste tuda nasle da prolazite? Izvin'te komsika, evo necemo vise, samo zbog vasih polumrtvih muskatli izlazicemo na ulicu direkt kroz terasu.. Zmaj lavezom iskazuje svoje negodovanje, a ja tiho rezim, i preskacuci saksije "hitam" ka drugom spratu..
Tamo nas docekuje psovanje necije majke uz muzicku pratnju Zorice Brunclik cini mi se, pesma o nekim avlijama..mozda je i Zorica Markovic u pitanju..bem li ga, nikad nisam bila dobra sa tim Zoraicama..
Na prvom spratu ludnica zvukova i mirisa.. tresti izvestaj o vremenskoj prognozi za sutra, i to toliko glsno da cuju bez problema i oni na osmom spratu, neko urla iz kupatila da mu dodaju peskir, mirise kiseli kupus i neka paprika..
U prizemlju 'ladno i mracno.. jedan komsija uporno ceka lift koji mu se ne odaziva.. kad vidi nas dve kako silazimo postaje mu jasno da ce morati gore pesaka.. a zivi na sedmom.. izraz lica mu je toliko ocajan zbog toga, da pokusavam brze-bolje da ga utesim recima da cu proveriti nije li mozda neko u podrumu ostavio otvorena vrata.. "Molim vas, ako vam nije tesko..." - govori mi onako mokar i umoran.. Aman covece, nije mi tesko, samo se razvedri..
Ubrzavam korak ka podrumu i vucem Zmaja jer sve manje pokazuje zelju da izadje napolje zbog hladnoce koja dopire do nas.. U podrumu vrata od lifta naravno stoje otvorena.. zatvaram ih i lift zurno odlazi gore po onog mucenika kome je sad sigurno laknulo.. a i nama je, jer cemo u povratku zaobici kupus, paprike, Zorice, psovanje i muskatle..
P.s. i tako je i bilo.. hvala komsiji sa sedmog sprata sto je lepo zatvorio vrata od lifta za sobom.. :)